Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 28 | Nivo: Fakultet zaštite životne sredine, EDUCONS

UNIVERZITET EDUKONS
FAKULTET ZAŠTITE ČOVEKOVE SREDINE
SREMSKA KAMENICA
SEMINARSKI RAD
Predmet:
ODRŽIVO KORIŠTENJE PRIRODNIH RESURSA
Tema:
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA POLJOPRIVREDU
Prof. dr
Milica Gašanin-Grubin
SREMSKA KAMENICA
2009.
“Jedna od izvanrednih stvari vezana za ljudske događaje jeste da ono što je bilo nezamislivo, postaje zamislivo.”
Salman Ruždi (Salman Rushdie, rođen 1948)
SADRŽAJ
1. UVOD
1.1. Uticaj čoveka na prirodu
K
ada govorimo o promenama u prirodi koje su nastale delovanjem čoveka, mislimo na savremenog čoveka, razumnog i sposobnog da zahvaljujući civilizacijskim tekovinama, oruđima i oružjima, osvoji i najnepristupačnije delove planete Zemlje, da potpuno ovlada prirodom i da je maksimalno iskorišćava radi stvaranja što većeg profita i brzog ekonomskog razvoja.
Biosferu ili životnu sredinu na planeti Zemlji savremeni čovek ugrožava u meri koja preti da ugrozi i njegov sopstveni ostanak. Zagađivanje vazduha, vode i zemljišta, pa samim tim i hrane, poprima dramatične posledice, ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou.
Najizraženiji oblici ugrožavanja prirode su:
Zagađivanje atmosfere koje dovodi do promene klime, podizanja svetskog mora i oštećenja ozonskog omotača,
Zagađivanje kopnenih voda i svetskog mora,
Zagađivanje zemljišta,
Uništavanje prirodnih ekosistema i
Uništavanje pojedinačnih vrsta
Posledice pomenutih oblika ugrožavanja još su veće kada se njihovi negativni uticaji saberu. Promene koje su prouzrokovane čovekovim delovanjem dešavaju se toliko brzo da priroda ne može sama da se obnovi i oporavi. Savremeni čovek izmenio je izgled čitavih predela. Opustošeni i erodirani tereni nastali prekomernim uništavanjem šuma i stočarenjem, ogromne površine poljoprivrednog zemljišta, različita industrijska postrojenja i deponije danas karakterišu izgled biosfere.
Zbog toga su poslednje decenije dvadesetog veka u velikoj meri bile obeležene različitim programima i akcijama u oblasti zaštite, obnove i unapređenja životne sredine, a sigurno je da će i ovaj vek biti u znaku rešavanja nasleđenih i novonastalih problema vezanih za zagađivanje i zaštitu životne sredine na globalnom, regionalnom i lokalnom planu.
1.2. Promene fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine
D
o promena fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine dolazi zbog prekomernog zagađivanja vazduha, vode i zemljišta. Zagađivanje životne sredine po prirodi može biti hemijsko, fizičko, biološko i radioaktivno.
1.3. Zagađivanje i izvori zagađenja vazduha
Z
agađivanje vazduha nastaje kada se različiti prirodni gasovi (ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azotni oksidi, metan), kao i sitne čestice čađi i prašine oslobode u atmosferu. Pri tome dolazi do promene prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenata vazduha. Ovi gasovi i čestice mogu doći u atmosferu prirodnim putem, usled vulkanskih erupcija i prirodnih požara, ali češće dospevaju pod uticajem čovekovih aktivnosti, sagorevanjem uglja, nafte, prirodnog gasa i drveta. U atmosferu se ispuštaju i ogromne količine veštačkih sintetisanih zagađujućih materija (fluoridi, ketoni, teški metali) kao posledica sve većeg razvoja industrije i saobraćaja.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]